reptilia

Tamiški kej-Katarina-nastavak

Generalna — Autor jackquelyn @ 23:59

Na žurci je bilo preloše. Obe su se napile u roku od pola sata. Ja sam sedela i pila tad već 4. plavu lagunu. Prišao je neki dečko i seo pored mene. Bio je Nemac, tečno je pričao engleski. Maša i Sara su se već uveliko izgubile sa neka dva dečka. Verovatno mi je zato i prišao ovaj Nemac, obično mi momci ne prilaze dok su tu njih dve, prvo pokupe njih, a ja ostanem za kraj onima koji nemaju sreće. Nakon 5 plavih laguna i 2 crvena vina, počelo je da mi se muti jako. Lagano sam se sklonila od Nemca, čijeg se imena ni ne sećam i odvukla se do hotela nekako.
   Stigla sam i sela u prizemlje, u ‘dnevnu sobu’, i upalila TV, nije mi se spavalo. Bila sam jedina tu, al’ bilo je oko 3 i 15 kad sam došla, pa nije ni čudo. Nakon 10ak minuta ušla je devojka iz osmice. Upoznale smo se, rekla je da se ni njoj ne spava, zove se Viktorija, stvarno je bila prelepa. Oko 4 smo otišle u njenu sobu da igramo šah, ja sam se već delimično otreznila do tad. Filip je bio tamo. Sedeo je ispred terase i grafitnom olovkom senčio skoro završen crtež. To je valjda bila neka mačka, ili neka slična životinja, nije izgledalo loše. Upoznao se sa mnom i iskreno, prošla me je neka jeza kad me je pogledao u oči, imao je smaragdno zelene oči. Igrale smo šah oko sat vremena i za to vreme popile po 3 ili 4 limenke nekog češkog piva. On je gledao celu partiju. Osećala sam njegov pogled na sebi. U jednom trenu sam ga pogledala, i opet se desilo da smo se pogledali u oči, brzo sam sklonila pogled, da ne bih počela da drhtim. Na radiju se ređaju hitovi Riblje čorbe, u tom trenutku je bila pesma 'Kad hodaš’, volim tu pesmu. Par sekundi kasnije, odjednom je ustao i izašao na terasu, koncentracija mi je skroz opala, ali uspela sam da je pobedim. Pozdravila sam se sa Viktorijom i otišla da spavam. Sara i Maša nisu još došle, a bilo je oko 5 sati.
  

30.decembar 2001.

 

   Probudila sam je u pola 2, prespavala sam doručak. Tu smo još 2 dana. Počinje da mi nedostaje Beograd. Probudila sam Mašu i Saru koje su zaspale u haljinicama i sa polovičnom šminkom. Vratile su se u hotel u 7 ujutru i za vreme ručka detaljno mi prepričavale svaki tren sinoćnog provoda. Sara je provela noć sa nekim Čehom, a Maša sa nekim Englezom. Ja sam rekla da sam došla kući oko 3 i otišla odmah da spavam. Na ručku nisu bili ni Filip, ni Viktorija. Nisam prestajala da razmišljam o njemu ceo prokleti dan. Da li stvarno ima onakve oči ili sam ja to umislila od svog onog alkohola?
   Ove moje su nakon ručka otišle u posetu nekoj palati. Nije mi se išlo, pa sam rekla da me boli glava i ostala u hotelu. Osećala sam se kao da imam 12 godina i samo sam htela da ga vidim opet. Na radiju su bili Indexi- Bacila je sve niz reku. Prelepa pesma. Kažu da je pesma posvećena velikoj ljubavi pevača Davorina Popovića i jedne anonimne devojke iz Sarajeva. Kada su njih dvoje trebali da se venčaju, ona je abortirala i nestala. Posle više godina, na jednom koncertu u Švedskoj, Davorinu se navodno učinilo da je ugledao tu devojku. Prekinuo je nastup, sišao sa scene i ušao među publiku. Nažalost, on je nije našao i posle je nikada nije video. Baš za vreme te pesme, ušao je u sobu. Nisam mogla da verujem. Pogledala sam u njega i javila mu se. On meni nije, samo se nasmejao. 

Tamiški kej

Generalna — Autor jackquelyn @ 02:49

                            Katarina

   Tamiš je reka koja izvire u severnim delovima rumunskih Karpata. Prolazi kroz ceo Banat, a ušće mu je kod Pančeva gde se uliva u Dunav. Pančevo je jedan manji grad, ako ga upoređujemo sa Beogradom koji je udaljen samo 18 kilometara. U Pančevu živi oko 80 hiljada ljudi, a na području cele opštine preko 130 hiljada. Kej je, po mom mišljenju, najlepše šetalište u Pančevu. Noću je uglavnom pusto, ali danju ima raznih ljudi. Najviše ima roditelja sa decom, zaljubljenih parova i ljudi koji šetaju svoje ljubimce.

   Često tuda šeta jedna ružnjikava žena, reklo bi se da je prešla pedestu, ali mlada je, ima 35 godina. Uglavnom šeta nekog crnog labradora. Zapravo, znam puno toga o njoj. Kruže mnoge priče, ali moja komšinica zna pravu istinu, pa ju je i meni ispričala. Zove se Katarina, u kući u kojoj je ranije živela je ostavila dnevnik, pročitao sam ceo, ali ću vam izdvojiti najbitnije odlomke.

29.decembar 2001.


  Pada prvi sneg. Par sati nakon ponoći, nisam tačno sigurna koliko, telefon mi je isključen. Stojim na mostu i gledam u Vltavu, deluje kao da drhti i trudi se da se ne zaledi, ja se osećam isto. Most je noću mirno mesto, a tokom dana podseća na Knez Mihajlovu, ima dosta slikara, raznih umetnika, trgovaca i najviše turista. Sneg polako počinje da se zadržava na pločicama, statuama, a najviše po ivici mosta. Grad je ukrašen zbog predstojećeg dočeka Nove godine. Pogled je očaravajuć... Ostale su mi još 4 cigarete, što me ne sprečava da nastavim da palim jednu za drugom i nerviram samu sebe.
   Krećem polako ka hotelu, svi verovatno već spavaju. Penjem se na 2. sprat i čujem iz sobe br. 8 muziku, čini mi se da je domaće nešto. Kad sam bila dovoljno blizu prepoznala sam stihove 'Crnog leptira', Yu grupa. Zar ima još neko budan u pola 4? Otišla sam do moje sobe i kao što sam i očekivala, obe su već spavale. Izašla sam na terasu, nije mi se spavalo, prespavala sam ceo put. Oštetila sam disajne organe za još 3 cigarete i ušla u sobu. Zaspala sam kratko nakon što sam legla. Narednog jutra me je Maša jedva probudila i odvukla me na doručak. Sara je već bila tamo. Zanimalo me je ko je u sobi 8, pa sam pogledala ka tom stolu i nije bilo nikog. Nakon 15ak miniuta, sišla je prelepa devojka, bila je dosta bleda, imala je mahagoni crvenu kosu vezanu u punđu i takvu nijansu karmina. Zašto ona sluša Yu grupu u pola 4 ujutru i zašto je sama u Pragu? Deluje zanimljivo.
  Par sati kasnije, opet sam stajala na mostu, ovaj put nisam bila sama. Tu su bile Maša i Sara. Gledale smo statue koje se nalaze na mostu. Naišle smo na statuu Svetog Jana Nepomuka. Prema legendi kralj Vaclav IV sumnjao je u ženinu vernost, i da bi otkrio da li su njegove sumnje opravdane tražio je od dvorskog sveštenika da mu otkrije šta mu je kraljica ispovedila. On je to odbio, nakon čega je mučen i bačen u reku sa Karlovog mosta, a pet zvezda se pojavilo na mestu gde se utopio. Legenda kaže da ako protrljate bronzanu ploču na dnu statue, želja će vam se ostvariti i sigurno ćete se jednog dana vratiti u Prag. Sara je uradila to, Maša i ja nismo previše verovale. Mene, lično, više je privukao jedan Francuz koji je sedeo na nekoj foteljici i slikao portrete ljudi koji su bili zainteresovani. Naslikao je i moj portret, imao je jako čudne oči, bukvalno sive, nešto kao boja kamena. Potpisao se kao Denoel P. Stvarno je bio prelep, možda sam ipak trebala da poželim 'nešto’ kod one statue. Ušle smo u bus da bismo se vratile u hotel da vidimo šta ćemo obući uveče, izlazimo u neki klub, kažu da nije loš.
   Maša i ja smo sele zajedno, a pored Sare je seo neki visok dečko, bio je mršav, imao je dužu kosu i neku kraću bradu. Delovao je kao da je izašao iz džungle. Primetile smo da Sara priča nešto sa njim, dakle razume srpski, ona engleski ne zna, a češki ni toliko. Ušao je u naš hotel, u sobu 8. Dakle, on je sa onom devojkom u sobi. Zašto nije bio na doručku? Kakvi čudaci... Sara kaže da su iz Pančeva, da mu je ta devojka rođena sestra i da se zove Filip. Ona se bukvalno oduševila njime. Ceo dan sam provela u 'dnevnoj sobi' hotela sa Sarom, čekajući da on naiđe. I ceo dan nije naišao. Otišle smo u sobu, sredile se za žurku i krenule. Klub je bio relativno blizu, pa smo krenule peške. Usput smo stale da kupim cigarete i čokoladicu. Kada sam izašla, videla sam da su prešle put i pričale sa nekim dečkom, to je bio onaj Filip. Sedeo je sam na klupi i pušio. Mahnula sam im i prešle su put, ovaj put se i Maši učinio simpatično... Nastavak? :)   

Powered by blog.rs